ЗЕЦ

Prokleto ponosno

Zalupih vrata nogom

A zvuk kljuca koji neko drugi okrece

Rastrezni mi ponos

Donese strah

Ali brava je vec bila zakljucana

I ugledavsi vrata na drugom kraju

Pomislih koliko vremena ce proci

Pre nego sto i ta zalupim

A sve ono

Sto je trebalo da naucim

Svelo se na pomisao

Da na putu do tih vrata

Nabavim i kalauz

I nastavih da vezbam

da udarac nogom

Manje boli mene

Da lakse podnosim tudji bol

I pustih da srce pokrije

Jos jedan sloj kamene prasine

A da tamo gde se jos crveni

Brzo sipam kiselinu

Da istopim i sprzim

Svaki osecaj sto hoce napolje

Pa sa ledenim pogledom u buducnost

Kroz maglu pripitog jutra

Petom udaram po podu

Dok grabim napred ka onom

Koji me od uvek ceka i smeje se

Zlurado podizuci kandzu

Da na svodu lupi jos jednu recku

Trazeci rec za tebe

u pustosi svojih emocija

prodjoh

i pored cveta sto nebu se pruza

i pokraj talasa sto dolinu plavi

i pokraj brega sto ga reka roni

da na horizontu vidim

senku ljusture

sto pod zvezdama prasinu skuplja

Zvezdanog skupljaca

smrznutog na vrhu planine

sto ga sakrih od sebe davno

i spoznajuci sebe

na kolenima mu se vratih

da ga moilim da oprostim sebi

musa

dok sam muzao muzu
slucajno prosuh kantu
i sad
dok gledam prosute
sve inspiracije sto mi je dala
shvatih da muza nije samo muza
vec da je i ucitelj

koji me je naucio da se nad prosutim stvarima

neplace
pa shvatih da ni muza nije samo muza vec je i ona bila zena

sa emocijama prilicnim coveku
i da sam prosuo njene suze
sto se sada podom kotrljaju

 trazeci kome da se daju
pa krenom rukom da ih skupljam ali samo vece blato napravih
i u ocaju pogledah u pravcu muze

 i shvatih da sam je oslobodio i da joj je duga kosa samo lanac bio

 sto ju je drzao zarobljenim da inspiraciju daje

 i ugledah je srecnu kako niz planinu trci

 prema potoku sto u dolini tece

 bistrom potoku nezamucene vode

ognjenki 11 10 2007

A,
JA SAM COVEK
RODJEN DA VOLIM
SPREMAN DA UBIJAM
ISTRENIRAN DA MUCIM
OBUCEN DA IZBEGAVAM LJUBAV

HIRURG OSECAJA, DOKTOR ZABLUDE
EMOTIVNO POGRESAN
SA DODATIM KOMPLEKSIMA
PRONADJEN NA ULICI
PUN NEDEFINISANE OSVETE

SA PUNO RAZUMA
UOBLICENOG U LOGIKU
POGRESNE IDEJE
NEDEFINISANE PERCEPCIJE

OSAKACENOG TALENTA
POLUMETNIK POSRNULNOG SVETA
SA OPTIMISTICNIM POGLEDOM U SUTRA

A,
KO SI TI
HOCU DA TE UPOZNAM
DA SHVATIM ZASTO TE VOLIM
ZASTO ME SVE PODSECA NA TEBE
ZASTO SAM ODJEDNOM TOLIKO SRECNO SJEBAN
I STA JE TO U TEBI STO ME TERA DA LJUBIM ZEMLJU KOJOM HODAS

Smilujte se našoj ljubavi

Jer tamo gde smo je našli – shvatili smo što je uništava

Smilujte se nedorečenosti

U kojoj smo začeli svoje spasavanje

Smilujte se onima koji u sebi ne mogu sastaviti zagrljaj

I onima kojih ruke uvek ostaju na dohvatu reči ljubav

Smilujte se svima

Kojim je ljubav već istrošena,kojima je ljubav već ukočena

Previše vec iscrpljena

I onima kojima su reči rastopljene njenim žarom

I onima koji jos žive medju ostacima tuđe smrti

I onima koji su već prestali verovati

I onima koji umiru od reči ljubav

Smilujte se ljubavi u njenoj nedovoljnosti

Reči mrzim i reč volim podjednako su teške

Mi smo u ljubavi gde se nikada ne postiže najviše

Dok uvek preostaje produženje većoj samoći

Mi negujemo naviku i veštinu

Ni u ljubavi nismo ništa drugo

Već samo njena neumerena usta

Noćas zvezde leze u patnji

I nebo razređuju svojim umom

Noćas moja dušo

Ti tragaš za poreklom sa životom

Ali tvoje telo još nije spavalo sa istinom od koje živi.

U teskim jutrima

Rodjenih iz dugih noci

spoznavanja

Pustim film da tece

U svojim lepim

Ruznim

Nadobudnim i razbludnim

A tako privlacnim

Scenama

Zivota jedne smrti

I u bljesku spazim

Da glumci nisu jedini glumci

Vec i cela scena predstavlja zivot

Glumca koji je ulogu nasao u sebi

I u spoznaji zivota

Okrenuo se inprovizaciji

Nasilno menjajuci i,

Voleci pri tome

Scenario svog zivota

Protiveci se aplauzu

A cekajuci zeljno

Noc kada ce opet glumiti